Ова ситуација показује да становници нису били довољно информисани о пројекту. Убудуће не заборавите да их обавестите о плановима пре него што одобрите радове. Пружање информација је такође одговорност компаније. Компаније најбоље познају своју технологију.

Убудуће се не устручавајте да питате и станаре и власнике да размисле о томе како најбоље реновирати стамбени простор.

Понекад укључивање грађана у креирање новог јавног сервиса може изгледати компликовано и трајати дуго, али то представља гаранцију да ће га већина људи разумети, ценити и користити.

Што је више корисника укључено у процес у раној фази, то је он ефикаснији.

Грађење поверења је дугорочан задатак заснован на транспарентности.

Када је у питању биотехнологија (клонирање, генетска манипулација...), биоетику треба схватити веома озбиљно и разговарати са свим заинтересованим странама.

Због цурења података, као што је то био случај са Фејсбуком, када је у питању дигитализација јавних услуга, главну бригу за јавност представља управљање подацима.

Разлике у разумевању технологија су повезане са социо-економским поделама које могу довести до појаве група које су скептичне према науци, конзервативне или чак популистичке или конспиративне.

Аутоматизација индустрије, роботизација и одржива енергија повезани су са страхом од незапослености.

Противљење јавности пројектима који користе нанотехнологије повезано је са страхом од дугорочних последица за здравље.

Компаније одрживост могу да виде као препреку њиховом индустријском развоју. Са друге стране, одрживи развој може бити прилика за компаније. Три стуба одрживости су: еколошки, друштвени и економски, тако да одрживост значи и више стабилности и више могућности за компаније.

Недостатак информација о рециклираним материјалима може довести до бојазни о њиховом квалитету и токсичности.

Песимизам у погледу будућности и лоша индивидуална економска перспектива могу довести до разочарања и удаљавања људи од науке. Ситуацију је могуће ублажити и заједно са суграђанима градити будућност пружајући им прилику да се обуче за нова радна места или кроз програме за запошљавање.

Непознавање друштвених компоненти у индустријским иновационим процесима може се схватити као претња основним вредностима као што су породица или људски живот.

Одлив мозгова је често повезан са нестабилном еко-социјалном ситуацијом.

Постоји отпор грађана када је реч о поправкама или пренамени ствари јер би се то могло схватити као назадовање. Ипак, од кључне је важности да прихватимо да је ресурса све мање. Иновација није само производња новог производа. Она такође може представљати побољшање онога што већ имамо или знање како да поправимо или поново употребимо неке предмете.

Недостатак комуникације, препознавања, буџета и времена посвећеног популаризацији научног истраживања у широј јавности има негативан утицај на однос грађана према науци.

Недостатак промоције одговорних иновација и јавног ангажмана у компанијама доводи у питање одговорност, етику, углед, запошљавање и смањује одрживост животне средине.

Јавност слабо комуницира са професионалцима. Ван заказаних термина недостаје контакт између пацијената и здравствених радника. Решења у е-здравству могу бити од помоћи.

Грантови и подршка иновацијама могу деловати сложено и одвијати се споро. Међутим, они су важна подршка компанијама у развоју нових приступа и знања. Јасна комуникација и смернице су можда кључ решења.

Подижете свест међу локалним предузетницима како би и они могли да примене иновације. Овај метод се често види као ризик за нестанак малих, специјализованих извођача који раде на традиционалан начин, а не као прилика да иновације буду свима доступне.

Пребрза промена навика и начина живота може да представља проблем. Усмереност ка корисницима и сарадња са научницима из сфере друштвених наука и психолозима могу допринети да се прихвате нови приступи.

Присутно је неповерење да су велике корпорације повезане са профитом и сумњивим патентима. Грађани могу страховати да ће компаније свој профит ставити испред других вредности и друштвених интереса. Свима је у интересу да етика и транспарентност буду водеће вредности компаније.

Недостатак транспарентности о мотивима и резултатима научног истраживања може бити препрека, како у погледу броја учесника који су мотивисани да дају свој допринос тако и у погледу квалитета података. Од користи ће бити појашњење сврхе истраживања и подршка у учешћу.

Примена технологије може бити праћена страхом од дехуманизације контаката. Овај проблем је учестао у здравству.

Јачање квалитета научне комуникације је друштвено питање, с обзиром на то да се много контрадикторних информација налази на интернету, а лажне вести круже друштвеним мрежама.